Istorija čaja

Iako je mnogima prva asocijacija na čaj, zapravo biljni čaj koji se u našoj narodnoj medicini koristi za lečenje različitih tegoba, činjenica je da zapravo postoje dve vrlo važne grupe čajeva.

Istorija nas vraća u daleka vremena, budući da je vezana za oblast Istoka i to najpre za Kinu i Japan. A jedna od tih legendi umnogome podseća na legendu o nastanku kafe, budući da se u njoj navodi da je kineski car koji je vladao krajem trećeg veka pre nove ere jednom prilikom tokom putovanja legao pod drvo gde je na specifičan način zagrevao i vodu koju je želeo da pije. Pomenuta legenda dalje veli da se tom prilikom dogodilo da je par listova sa drveta palo u zagrejanu vodu, a nakon par minuta car je primetio da voda dobija karakterističnu boju i da lepo miriše. Zatim je tako pripremljeni napitak probao i primetio da mu je ukus izuzetno prijata, pa je tako počeo i da se priprema čaj.

Naravno, ovo je samo jedna od brojnih legendi koje se tiču istorije čaja, a činjenica je da je ovaj napitak izuzetno zastupljen na Bliskom Istoku, ali i na teritoriji Rusije i Turske, kao i Velike Britanije i drugih zemalja u kojima postoji karakteristična tradicija ispijanja čajeva.

 

Koje sve vrste čajeva postoje?

 

Moramo napomenuti, ono što zapravo većina ljudi ne zna, a odnosi se na dve grupe čajeva. Prva sa kojom je većina stanovnika naše zemlje upoznata su biljni čajevi koji nastaju od brojnih biljaka koje se koriste u lekovite svrhe, poput recimo kamilice, nane i majčine dušice, te žalfije, šipka, rastavića, kantariona i mnogih drugih nama poznatih biljaka. Drugu grupu, jednostavno čine čajevi koji nastaju od istoimene biljke, čiji je latinski naziv Camelia Sinensis.

Bitna je razlika između čajeva koji pripadaju prvoj, odnosno drugoj grupi, budući da se u čaju koji nastaje od ove biljke nalazi specifična supstanca koja nosi naziv tanin, ali i kofein i obično se koristi kao specifično sredstvo za umirenje. U grupu ovih čajeva se svrstavaju zeleni, crni i takozvani ulong čaj.

Jedan od najčešće konzumiranih, sasvim sigurno je i zeleni čaj, koju nastaje od istoimene biljke, odnosno od njenih suvih listova koji nisu bili podvrgnuti specifičnom procesu vrenja, te su iz tog razloga zelenkaste boje, za razliku od crnog čaja koji nastaje od listova ove biljke koji je su prošli kroz proces vrenja. Razlika između ova dva čaja je najpre u boji, budući da su listovi zelenog čaja logično zelene ili boji nalik sivoj, a listovi crnog čaja su isključivo tamne boje koja je najbliža crnoj ili, pak tamno braon boji.

Najpoznatiji među zelenim čajevima je i japanski zeleni čaj, kao i čaj od jasmina, a Earl Gray je jedan od najpoznatijih crnih čajeva. Svakako treba pomenuti i takozvani beli čaj, koji se često naziva i srebrni, a koji spada u grupu zelenih čajeva, ali se priprema od mladih listova koji po sebi imaju srebrnasti odsjaj, pa otuda i njegov naziv.

Ulong čaj je načinjen takođe od biljke čaja, ali su njegovi listovi prošli samo kroz deo procesa vrenja. Inače, ova vrsta čaja se mnogo ređe koristi nego pomenuti crni i zeleni, a najpoznatiji je takozvani cejlonski čaj.

 

Kako se priprema čaj?

 

U zavisnosti od vrste čaja u potpunosti zavisi i način pripreme, ali i njegovo serviranje. Dobro je poznat podatak da se ne preporučuje u čajeve dodavati ni u kom slučaju šećer, kao ni med, limun i neke druge zaslaživače ili supstance.

Iako postoje neke vrste jačih, obično crnih čajeva u koje se dodaje i mleko, ali je to najčešće način pripreme čaja na teritoriji Velike Britanije, budući da ga narodi Bliskog Istoka smatraju uvredom za ukus čaja.

Čaj se priprema obično tako što se njegovi listovi popare kipućom ili vodom koja je provrela, pa stajala neko vreme na sobnoj temperaturi da se prohladi, a zatim se drže u poklopljenoj posudi. Najčešće je potrebno par minuta da listići čaja odstoje, pre nego što se nastavi sa pripremom i čaj procedi.

Kada je u pitanju način pripreme biljnih čajeva, on apsolutno zavisi od vrste biljke, te se neki čajevi pripremaju jednostavnim poparivanjem sušenih listova određene biljke, što podrazumeva da treba da odstoje bukvalno par minuta, nakon čega se čaj procedi. Isto tako, ima i onih čajeva koji se pripremaju hladnim natapanjem, a to je najčešće vid pripreme koji podrazumeva da se osušeni listovi određenog čaja potope u hladnu vodu i ostave da odstoje preko noći, da bi se sutradan ovakva mešavina najpre blago zagrejala, a zatim i procedila, pa tek onda konzumirala. A ima i onih čajeva koji treba da se popare, pa da odstoje neko duže vreme pre nego što se procede.

 

Preporučujemo da pogledaš i:

Djole maskota
Zdravo, ja sam Djole
Saznaj više o meni
U čemu ti uživaš?
Hrana i piće
Mind & Body & Spirit
Hobi & Sport & Putovanja