Kako se pravi čokolada?

Svako ko je jeo običnu čokoladu za kuvanje bez dodatog šećera zna da ona ima vrlo gorak ukus. U stvari, reč “kakao” je proizašla od dve reči jezika Maja koje znače “gorak sok”. Isto tako, reč “čokolada” potiče od reči jezika Maja koje znače “gorka voda”. Ljudi potroše oko 1,36 milijardi kilograma čokalade godišnje. Najviše čokolade se jede u oblastima sa prohladnom klimom; u tropskim predelima je previše sparno da bi čokolada zadržala svoju tvrdoću i svežinu. Ali, da ironija bude veća, čokolada dolazi upravo iz tropskih predela. Ona se pravi od samlevenih zrna (koja se zovu i seme) kakaovca. Ovo drveće raste na mestima kao što su Brazil, Gana i Nigerija. U punoj zrelosti, kakaovac može da dostigne visinu od oko 7,5 m. Na njegovim granama vise mahune, i svaka je nabijena sa dvadeset do četrdeset semenki u obliku badema.

Mahune se odsecaju dugim noževima, a zatim se rasecaju i iz njih vade zrna. Zrna se skupljaju u gomile, pokrivaju sargijom ili lišćem i nedelju dana ili više prepuštaju vrenju. Zatim se zrna otkrivaju i ostavljaju da se suše na suncu ili pod uticajem veštačkih izvora toplote, i konačno otpremaju u fabrike čokolade, gde se zrna peku i ljušte. Oljuštena zrna sadrže oko 54% masnoće u obliku kakao butera, koji curi iz zrna kad se drobe. Tečna mešavina kakao butera i komadića zrna kakaoa koja plutaju u njemu zove se kakao masa. Čokolada za kuvanje nije ništa drugo do hlađenjem očvrsla kakao masa u tablama.

Kakao u prahu se pravi tako što se ukloni jedan deo kakao butera, a ostatak se presuje i melje. Mlečna čokolada, koja se nalazi u većini čokoladnih deserta, pravi se od kakao mase, dodatnog kakao butera, mleka u prahu i šećera. Dodaje se i vanila radi ukusa. Crna čokolada, koja se često naziva i slatka ili poluslatka, sadrži sve ovo osim mleka. Bela čokolada, s tehničke tačke gledišta, nije zaista čokolada. Ona sadrži kakao buter i šećer, ali ne i komadiće mlevenih kakao zrna, tako da se u njoj nalazi sva masnoća, ali malo ukusa čokolade. Beloj čokoladi nedostaje još nešto – kofein. Trideset grama crne čokolade može da sadrži do 35 mg kofeina (u šolji kafe od 150 grama može biti više od 100 mg kofeina). Ako neko pojede veliku tablu crne čokolade, može da oseti nervozu kao posle jedne šolje kafe. Međutim, posle velike table bele čokolade verovatno će mu se samo prispavati.

*Zanimljivost: na engleskom se kakao zrna zovu “koukou” zato što je, pre mnogo godina, jedan engleski uvoznik čokolade pogrešno napisao cocoa umesto cacao.

Izvor: opsteobrazovanje.in.rs

Preporučujemo da pogledaš i:

Djole maskota
Zdravo, ja sam Djole
Saznaj više o meni
U čemu ti uživaš?
Hrana i piće
Mind & Body & Spirit
Hobi & Sport & Putovanja