Slatko vino

Slatka vina imaju sporednu ulogu na izrazito raznovrsnoj vinskoj sceni – međutim, onima koji su ih upoznali i koji ih cene, ona su kruna dobrog obroka. Kada se služe u posebnim prilikama, kvalitetna slatka vina će obradovati svakog gosta.


Ne postoji međunarodno priznata, jedinstvena definicija slatkog vina. Osnovne karakteristike su im da imaju minimalni sadržaj šećera od 40 grama, što nekad ide i do više stotina grama na litar vina i visok sadržaj alkohola između 12 i 22%. Visokokvalitetno slatko vino je izuzetno i po boji koja varira od blistavo zlatno-žute do snažne boje jantara, od boje trule višnje do tamno karamel boje. Danas su suva vina popularna, ali nije uvek bilo tako: u antičkim vremenima, i u starom Rimu i u antičkoj Grčkoj, pilo se skoro isključivo slatko vino.

Kako nastaje slatko vino:

1.  Slatkoća dolazi skoro isključivo od prirodnog sadržaja šećera u grožđu.
2.  Nakon fermentacije, vinu se dodaje šećer ili grožđani šećer.
3.  Dodavanje brendija ili čistog alkohola ubija kvasac, čime se prekida fermentacija, pa veliki deo prirodnog šećera ne može da se pretvori u alkohol, već ostaje u vinu i čini ga slatkim.
4.  Iz grožđa se izvlači voda, ili pomoću hladnoće (u slučaju zimskog vina) ili pomoću plemenite plesni botrytis cinerea fungus, tako da dolazi do koncentracije šećera u plodu. Poznavaoci ova slatka vina najviše cene.

Sličnosti se privlače… Slatka vina se uglavnom piju nakon obroka i/ili uz desert, ili čokoladu vrhunskog kvaliteta. Ovde dolazi do izražaja harmonija slatkoće vina i slasti koju u sebi nosi slatkiš. Kombinacija sa svežim, slatkim voćem je savršena… ali i različitosti privlače jedna drugu. Sve je veći broj ljubitelja slatkih vina koji ih piju uz jaka, slana jela. Već se odavno smatra klasikom kombinacija slatkog vina i paštete od guščije džigerice. Slani, masni sirevi snažnog ukusa i mirisa, na primer sir s plavom plesni, takođe se dobro slažu sa kvalitetnim slatkim vinom, kao i veoma začinjena jela, kao što su azijska.

Svetski poznati proizvođači zimskog vina su Nemačka i Austrija, kao i Luksemburg, Švajcarska, Kanada, Novi Zeland i SAD.

Poznat je i francuski Soterne, fino slatko vino iz vinogorja Bordo. Uglavnom se pravi od grožđa sorte Semijon, jer je ono posebno podložno plemenitoj plesni koja je u ovom slučaju od velikog značaja. U Alzasu se prvoklasna bela slatka vina proizvode pod imenima Vendages Tardives i Selection de Grains Nobles. Ona se izdvajaju po visokom sadržaju šećera.

Botrytis cinerea fungus je noćna mora odgajivača grožđa, to je parazit koji grožđe čini neupotrebljivim za proizvodnju vina. Međutim, kod sorti koje se koriste za proizvodnju slatkih vina, ova gljivica je veoma dobrodošla, ona probija opnu zrna grožđa, tako da voda iz svakog zrna ispari, ostavljajući u pucetu koncentrat ukusa i slatkoće.

Da li ste znali?

  • Ako je slatko vino preslatko za neko jelo, možete mu smanjiti slast kratkim dohlađivanjem.
  • Slatka vina nikad ne treba služiti previše hladna – optimalna temperatura im je 12-16°C.
  • I ovde važi pravilo kao i za suva vina, bela se piju hladnija nego crvena.
  • Slatko vino se poslužuje u posebnim čašama, koje se od običnih vinskih čaša razlikuju po tome što su manje i uže.
  • Zahvaljujući visokom sadržaju šećera, slatka vina se dobro čuvaju, i do deset godina a nekad čak i nekoliko decenija, zavisno od berbe. Tokom ovog vremena dolazi do koncentracije sadržaja i vino dobija sve izraženiji ukus.
Izvor: hrana-pice-price.com

Preporučujemo da pogledaš i:

Djole maskota
Zdravo, ja sam Djole
Saznaj više o meni
U čemu ti uživaš?
Hrana i piće
Mind & Body & Spirit
Hobi & Sport & Putovanja