Top 13 sireva na svetu koje treba probati

Istoričari veruju da je konzumacija sira počela 8000. god. p.n.e, dok su kasnije Stari Grci pravljenje sira pretvorili u umetnost. Koliko je zemalja na svetu, toliko je vrste sireva – pronađite sir koji odgovara vama.

Pecorino -ovčiji sir Pekorino

U malenom gradu pokraj Rima je pre 2000 godina prvi put napravljen od ovčijeg mleka tvrdi sir Pecorino. Vremenom su se proizvođači tog sira preselili za Sardiniju, naime, u gradiću je bilo zakonom zabranjeno soljenje sira u prodavnicama gde su se prodavali.

Tako da se i danas Pecorino pravi od mleka ovaca sa pašnjaka Sardinije.

Kako bi se napravio, sir se prvo ukiseli, potom posoli i poređa u kalupima u kojima se presuje. Dosta vlage se ukloni iz sira zbog presovanja, zbog čega sir dobija na tvrdoći.

Nakon što otkrijete bogatstvo ukusa ovoga sira, nijedan obrok više neće biti propraćen običnim sirom. Pecorino možete jesti iseckanog na male komade ili ga izrendati preko paste.

U zavisnosti od regiona u kojem se pravi, razlikuju se varijacije ukusa i mirisa sira Pecorino.

Kada smo već kod Italije, u toj zemlji se razlikuju i proizvode 400 vrsta sira.

Kamember – Camembert

Sirevi Camembert i Brie su braća, s tim da je Brie nešto stariji brat. Obe vrste sira se prave od nepasterizovanog kravljeg mleka koje se kiseli i pažljivo stavlja u kalupe.

Sir se neko vreme ostavi da odstoji, a potom se okrene bez pritiskanja i presovanja. Ovaj neuobičajeni proces pravljenja, siru daje mekanu teksturu.

Nakon nekoliko nedelja, buđ Penicilium Candida i Penicilium Camamberti iskoče okolo mekanog sira. Ova buđ utiče na tvrdu spoljašnost sira iz kojeg, kada ga presečete, bukvalno iscuri mekani sadržaj.

Camembert je nešto mekaniji iznutra nego Brie.

Camembert je preporučljivo jesti sa krekerima ili uz začinjenu šniclu.

Jedan je od najprodavanijih sireva u Parizu.

U Francuskoj se danas takođe razlikuju 400 vrsta sira, ali ono po čemu Francuzi prednjače u odnosu na druge zemlje jeste potrošnja sira po stanovniku (između 24 i 27 kilograma po glavi stanovnika).

Čuvena je misao francuskog predsednika Šarl de Gola – „Kako je moguće voditi zemlju koja ima 246 vrsta sira?“

Švajcarski sir iz 12 veka, Grijer

Sir Gruyére nosi naziv po istoimenom gradiću u Švajcarskoj u kome je prvi put napravljen i to u dvanaestom veku.

Pravi se od kravljeg mleka koje se ukiseli, potom se nareže na tanke delove, protrese i kuva na niskoj temperaturi kako bi se oslobodila vlaga. Sir se poređa u kalupe, ispere slanim rastvorom i ostavi da sazri.

Bakterije unutar sira oslobađaju Carbon Dioxid u vidu mehura koji je zaslužan za rupičasti izgled sira. Setite se samo crtanog filma Tom i Džeri, čini se da je ovaj švajcarski delikates kuća mišu Džeriju.

Što duže stoji, Gruyére je sve tvrđi, žutiji i ukusniji sir koji možete jesti samog, uz salatu ili pastu. Slaže se dobro uz bela i crvena vina.

Kremasti sir sa 75 posto mlečne masti, Maskarpone

Mascarpone je jedinstven italijanski sir prvi put napravljen u šesnaestom veku. U pitanju je kremasti sir koji u sebi sadrži 75 posto mlečne masti.

Mascarpone se pravi od pavlake koja se greje na 85 stepeni i poliva vinskom kiselinom. Ova smesa se ostavi u frižideru 12 sati, kako bi se sjedinila i zgusnula, a na kraju se uklanja surutka.

Mascarpone je sir boje slonovače, punog ukusa sličnog pavlaci i jogurtu.

Jedan od sastojaka kolača Tiramisu jeste sir Mascarpone. Možete ga koristiti i za pravljenje drugih slatkiša, a kada ga poslužite samog i prohlađenog obavezno ga zasladite šećerom.

Crveni vindzor preliven vinom – Red windsor cheese

Ukoliko su vam dosadili beli i žuti sirevi, možete probati crveni koji dolazi iz Engleske. Kada je ukus u pitanju, dosta podseća na sir Cheddar.

Pravi se od pasterizovanog kravljeg mleka koji se prvo ukiseli i stavi da odstoji. Posle nekog vremena se iseče na sitne komade i nakon što opet malo odstoji, kuva se i meša neprekidno između 20 i 40 minuta.

Posle nekoliko sušenja i ostavljanja, kocke sira se poliju vinom Port ili Bordeaux i ostavi kako bi se ispresovao (i obojio).

Ovaj crveni sir jakog ukusa uz krekere servirajte gostima. Nećete ih ostaviti ravnodušnim.

Kasu marsu – truli sir

Kada smo već kod šokiranja gostiju, na Sardiniji se pravi i poslužuje ovčiji sir Casu marzu koji bukvalno preveden sa italijanskog jezika znači truli sir. Ovaj sir je poznat i pod drugim imenom, a to je „sir sa larvama crva“.

Sir se jede dok po njemu gamižu crvi, a ukoliko čekate da oni uginu kako biste sir probali, to neće valjati za vaš stomak. Znači, samo dok su crvi živi, vi možete uživate u ovom jedinstvenom, skupom i zabranjenom delikatesu.

Naime, Italijani se uveliko bore protiv pravila Evropske Unije koja je zbog nehigijenskih uslova proizvodnje i konzumiranja ovog sira isti zabranila.

Znači, ukoliko ste „truli“ avanturista u duši, Casu marzu je za vas.

Vrhunski engleski sir, Netil

Razlikuju se dve varijante Nettle (prim.prev. kopriva) sira. Prva i starija varijanta se zove Yarg i vezuje se za mesto Cornwall u Engleskoj.

Zanimljivo kod ovog sira jeste način na koji zrije. Sir se umota u lišće koprive i nekoliko meseci se ostavi tako umotan kako bi sazreo. Ponekad se sir ostavi da sazri u pećini ili mestu čija su vlažnost i temperatura identična kao u pećini. Kako sir sazreva, na listovima koprive počinje da se javlja buđ koja se polako isušuje na vazduhu i apsorbuje vlagu.

Tekstura sira varira preko softane do mrvljive. Unutrašnjost sira ima blag ukus koji podseća na ukus gljiva. Kora oko sira koju je formirala buđ jeste jestiva ali je ujedno tvrda i oštrog ukusa i mirisa.

Druga varijanta je mlađa i dolazi iz Holandije. Ovaj proces se razlikuje od prethodnog po tome što je kopriva osnova kojoj se dodaje sir pre presovanja i ostavljanja da sazri.

Buđ se razvija unutar sira i rezultira proizvodom koji podseća na blagi Cheddar neponovljivog ukusa koji asocira na ukus kupusa.

Mada je ipak u pitanju sir koji razvija svoj ukus od trenutka kada se stavi u usta do trenutka kada se proguta, tako da ga morate probati kako biste znali tačno sa čime možete da ga uporedite. Može da zameni užinu ili ga servirajte pre glavnog jela uz beli hleb.

Kremast sir koji se seče, Stilton chees

Stilton sir se zove po mestu Stilton u Engleskoj gde je prvi put napravljen 1730.godine.

Stilton spada u zaštićene sireve, što znači da se pravi po striktnim pravilima bilo kada je mesto pravljenja u pitanju, bilo oblik sira. Stilton se pravi od pasterizovanog mleka koje se prvo kiseli u sirištu, a potom se isušuje surutka.

Surutka se posoli i postavi u kalup cilindričnog oblika. Na kraju, sir se probada iglama kako bi se unutar njega razvila buđ koja, kako raste i grana se, počinje da podseća na plave vene.

Stilton je okrugao, kremast sir koji, kada se preseče, ispunjen je plavim plesnima. Nije prejakog ukusa i možete ga jesti uz supu, salatu ili staviti u burger.

Kompanija „Clawson Stilton Gold“ je napravila Stilton sir od pravog zlata. Kilogram ovog pozlaćenog sira, omiljenog među šeicima, košta 1000 dolara.

Sir iz Burgonje koji ima najjači miris

U pitanju je najsmrdljiviji sir na svetu Époisses de Bourgogne koji je u Francuskoj zabranjen da se prenosi putem javnog prevoza.

Ukoliko želite da probate ovaj sir, morate biti hrabri poput osvajača Napoleona, jer sir svojim mirisom podseća na amonijak. Sir je inače ušao u istorijske knjige kao omiljeni delikates Napoleona.

Sir Époisses se pravi od pasterizovanog kravljeg mleka i ostavlja se da odstoji u brendiju. Okrugao je i narandžaste boje, kupuje se u drvenim kutijama, a poslužuje sa kašikom jer mu je tekstura toliko mekana da curi.

Upravo je ovim kraljem nad sirevima bio inspirisan francuski gastronom i političar Žan A.B. Savarin (Jean Anthelme Brillat-Savarin) kada je rekao – “Obrok koji se završi bez sira je kao prelepa žena bez jednog oka”.

Danski plavi sir – Danablu

Danablu je jedan od najprepoznatljivijih svetskih sireva, poznat i kao Danski plavi sir (Danish Blue). Nijedan sir iz sorte plavih sireva nema tako snažan i upečatljiv ukus kao Danablu koji je iznutra ispunjen plavom plesni.

Danablu je nastao početkom dvadesetog veka u Danskoj pod uticajem plavih sireva iz Francuske. Danas ga je veoma lako naći na tržištu što nikako ne umanjuje njegovu jedinstvenost.

Pravi se od kravljeg mleka i pre nego što se ostavi da sazri i ostari (dva do tri meseca), pusti se da buđ prodre kroz surutku kreirajući plave linije koje podsećaju na vene.

Kako je u pitanju sir veoma snažnog ukusa, servira se uz glavno jelo (npr. istopi se preko svinjske šnicle).

Najbolji sir za sendviče – Emmental

Najstariji sir ikada napravljen u Švajcarskoj jeste Emmental. Vizuelno je poznat po ogromnim rupama, tvrdoj teksturi i žutoj boji.

Što su rupe veće, to je sir snažnijeg ukusa. Rupe nastaju kao rezultat starenja i zagrevanja na visokim temperaturama, kada buđ počinje da stvara i oslobađa Carbon Dioksid.

Emmental je kao stvoren za pravljenje vrhunskih sendviča sa lososom ili pršutom.

Tradicionalni grčki sir – Halloumi

Kada su vrste sira u pitanju, kao i konzumiranje po glavi stanovnika, rame uz rame sa Francuzima stoje Grci.

Sir Halloumi dolazi pravo sa Kipra gde se i dan danas pravi na tradicionalni način koji odstupa od uobičajenog i ustaljenog načina proizvodnje sira. Naime, pre nego što se potopi u slani rastvor, surutka se zagreje na visokoj temperaturi. Vrućina oslobađa proteine u siru obrazujući duga vlakna koja se ne mogu istopiti.

Halloumi se inače pravi od kozijeg ili ovčijeg mleka. Nešto jeftinija varijanta jeste kada se pravi od kravljeg mleka, ali ukus nije onakav kakav je po originalnoj recepturi koju su Grci preuzeli od beduina.

Jedan od boljih načina kako jesti ovaj sir je iseći ga na tanke komade i pržiti na tiganju. Spoljni deo će biti hrskav, a unutrašnjost mekana. Možete ga baciti na roštilj ili jesti uz salatu.

Najukusniji polumeki Limburški sir

Limburger sir izvorno dolazi iz Belgije, ali je u poslednje vreme dosta rasprostranjena proizvodnja ovog sira u Nemačkoj i Severnoj Americi.

Limburger je poznat po svom mirisu koji podseća na smrad ljudskih nogu. Prodoran miris je zapravo dokaz da imate posla sa jednim jako ukusnim sirom polumeke teksture.

Bakterija koja služi za fermentiranje sira Limburger je Brevibacterium Linens. To je ista ona bakterija koja se nalazi na ljudskoj koži i utiče na stvaranje telesnog smrada.

Preporučljivo je jesti ga uz tamni ražani hleb.

Upustite se u hedonističku avanturu isprobavanja raznih vrsta sireva.

Gde god planirate da otputujete, obezbedite sebi povoljno putno osiguranje i ne ustručavajte se da probate sir po kojem je to mesto, regija ili zemlja poznata.

Sirevi su bogati raznim mineralima, a naročito kalcijumom. Sa nekima ne treba priiterivati jer su sirevi hrana koja se teško vari.


Izvor: toposiguranje.rs

Preporučujemo da pogledaš i:

Djole maskota
Zdravo, ja sam Djole
Saznaj više o meni
U čemu ti uživaš?
Hrana i piće
Mind & Body & Spirit
Hobi & Sport & Putovanja